Humanitarna akcija: nakon posete Kosovu 27. i 28. Novembar 2009 (01/Jan/1970)

Poseta Kosovu 27.i 28. Novembar 2009

Posetili smo tri sela: Suvo Grlo, Gorazdevac et Velika Hoca.

 Krenuli smo iz Beograda u Subotu rano izjutra, s kolima skopske registracije i gepekom punim decijih slikovnica i mlecnih proizvoda.

Stizemo u Kosovsku Mitrovicu i prvo se sastajemo s direktorom osnovne skole Spanska Legija iz Suvog Grla, Gordanom Tomasevicem. Zajedno kupujemo pec na drva i narucujemo kompjuter u lokalnoj prodavnici. Kasno popodne stizemo u Suvo Grlo. Ovo selo, s jos dva zaseoka: Banje i Crkolez cine jedinu srpsku enklavu u Drenici, smestenu u slikovitoj kotlini koja broji oko 700 stanovnika. Deca iz sva tri mesta od predskolskog do srednje skole idu u skolu Suvo Grlo. Nazalost, ovo selo nije imalo srece da dobije puno donatorske pomoci, tako da je informaticka oprema u skoli zastarela i djaci u srednjoj masinskoj skoli nisu mogli da koriste programe za crtanje kao sto je npr. Autocad. Direktor skole nam potvrdjuje da ce sada zahvaljujuci novom kompjuteru  donaciji Mosaik-a to biti moguce.

Vece je kisovito, zadrzavamo se jos malo u skoli u prijatnoj toploti peci na drva, umorni, ali zadovoljni sto je prva poseta dobro prosla. Sutradan ujutro, 28. Novembra vracamo se do Suvog Grla kako bismo napravili ove fotografije koje cete naci u linku na kraju teksta.

Zakljucujemo da je pocetna ideja da pomognemo obnovu terena za fudbal/kosarku i dalje aktuelna. sportski teren je sagradjen jos pre desetak godina kada su selo cuvali spanski vojnici, ali je u losem stanju, tako da nije pogodan za igre loptom. Posto je teren u centru sela, kada bi bio uredjen, mogao bi da postane mesto okupljanja male zajednice. Direktor skole predlaze da skola obezbedi radnike, a da Udruzenje Mosaik pomogne za nabavku materijala. Dogovaramo se da predlozimo ovu inicijativu  ostalim clanovima Udruzenja i da je ostvarimo do proleca 2010.

Nedelja, 28. Novembar krecemo prema Gorazdevcu, drugoj skoli u planu. Gubimo se usput, zato sto ne postoji signalizacija na putu prema srpskim enklavama. Docekuje nas Driektr osnovne i srednje skole « Janko Jovicevic » Milivoje Zdravkovic. S njim dogovaramo isporuku fotokopir aparata i predajemo mlecne proizvode za uzinu i vezbanke Kreativnog Centra. Situacija u ovoj enklavi nije ruzicasta. Jedine aktivnosti su skola i mala ambulanta. Za sve nabavke stanovnici moraju da idu u albanski deo, gde se ne osecaju bezbedno. Secanje ne cetvoro ubijene dece pored bazena u leto 2004. i dalje je sveze. Direktor Zdravkovic nam prenosi svoj utisak da nove institucije na Kosovu imaju nameru da i u njhovoj skoli uvedu nastavu na albanskom.

Poslednja etapa naseg puta je Velika Hoca, srpska enklava u blizini Orahovca, poznata po tome sto se u njoj nalazi 13 crkava. Nasi domacini Baljosevici nam objasnjavaju kako je ovo selo bilo grad sa 60 000 stanovnika u srednjem veku poznato po trgovini dragocenim metalima i odlicnom vinu. Upoznajemo se s direktorom skole, Vojsilavom Saricem, posto se od nase prosle posete direktor promenio. Primecujemo da se situacija znacajno  popravila, da je skola obnovljena i bolje opremljena. Iako je pre naseg dolaska bilo govora da Mosaik ucestvuje u popravci krova koji je prokisnjavao, konstatujemo da je skola u Velikoj Hoci dobrostojeca u odnosu na prethodne dve, sto nam i direktor potvrdjuje i savetuje da usmerimo nasu skromnu pomoc drugim skolama. Zavrsavamo posetu Velikoj Hoci sjajnom vecerom u gostionici nakon koje se vracamo u Beograd.

Zelimo da se zahvalimo svima Vama koji ste podrzali ovu akciju, jer bez Vase podrske ne bismo mogli da ostvarimo ovu humanitarnu akciju i ovaj uspeh. Takodje veliko  hvala nasim prijateljima s Kosova, bez cije ljubaznosti i skromnosti ne bismo uspeli.

Necemo se zaustaviti na ovoj inicijativi. Sledeca etapa je zurka u Srpskom Kulturnom Centru u Parizu kako bismo prikupili dodatne priloge za nastavak pomoci onima koja je ona potrebna, npr. Suvom Grlu. Puno toga jos ostaje da se uradi...

Clanovi Mosaika: Mirko Medic i Jelena Trkulja